Opis
– Hoćeš li mi završiti priču o draguljima i drangulijama?
– Naravno. Davno sam je pročitao pa pričanje možda nije sasvim vjerno izvornoj priči. Ovako: Jedan Englez je dugo živio u Kini. Bio je poštovalac i obožavalac antiknih umjetnina. U jednoj uglednoj trgovini je vidio neku figuricu iz dinastije Ming i ostao frapiran ljepotom. Poželio ju je imati više od bilo čega. Pitao je za cijenu. Bila je užasno velika, u svakom slučaju njemu nedostupna. Ipak je svako malo išao tamo i divio se figurici. Prošla je godina-dvije. Na nekoj plaži se utapao dječak i on ga je spasio. Ispostavilo se da je dječak bio sin vlasnika onog dućana pa mu je vlasnik baš od srca poklonio figuricu. Donio ju je kući i stavio na neko postolje, tačnije dranguliju, bezvrijednu, koju je kupio onako usput za sasvim sitne pare. Vratio se u Englesku. Nakon desetak godina je materijalno propao, gotovo da nije imao od čega živjeti. Najzad je prelomio, odnijet će i prodati onu figuricu, može za nju dobiti bar 100.000 funti. Nakon što ju je ekspert detaljno pregledao, kazao mu je da je to kopija, jako dobra, ali ipak samo kopija, i da za nju može dobiti jedva 50 funti. Totalno skršen, vraćao je figuricu u vrećicu. Prodavac je vidio da u vrećici ima još nešto pa ga upitao da mu to pokaže. Odgovorio je: ,Samo neka drangulija na kojoj sam držao figuricu.’
,Dajte da pogledam. ’
Gledao je i gledao, proučavao pa najzad digao glavu.
,Gospodine, ovo je original, također dinastija Ming. Za nju sam vam spreman odmah platiti 200.000 hiljada funti. ’
Shvatila sam poentu pa pošla popiti čašu vode jer su mi se usta i grlo osušili. Kad sam se vratila do kompjutera i pročitala – Odoh, drug. Volio bih te vidjeti…
– I ja bih tebe, „drangulijo” moja – napisala sam i nisam bila načisto jesu li suze krenule zbog tuge ili neke tihe radosti.
Recenzije
Još nema recenzija.