Opis
Tulije pozdravlja svoju Terenciju, Tulijicu i Cicerona
Pišem vam ređe nego što bih mogao, ne bez razloga; meni je, doduše, svaki trenutak života nesrećan, ali kad god vam pišem ili čitam vaša pisma, toliko mi guše srce, da ne mogu to da izdržim. Kamo sreće da sam manje voleo život! Ne bih video patnje, bar ne u tolikoj meri. Ako mi je sudbina ostavila bilo kakvu nadu da ću povratiti ugled, onda i nisam toliko zgrešio; ako su, pak, ove muke večne, onda želim, ljubavi moja, da te vidim što pre i da umrem u tvom zagrljaju, kada nam ni bogovi koje si ti najiskrenije poštovala, ni ljudi, kojima sam ja uvek služio nisu uzvratili zahvalnošću…
Recenzije
Još nema recenzija.