Opis
Ja nikad nisam bio ni na jednom koncertu gde su se pevale moje pesme, ali one su i bez mene vrlo visoko kotirale… Video sam na te-ve kako osamdeset hiljada ljudi izgovara moje reči u svoje potrebe. Tom masom su upravljali idoli te mase; masa je o svojim idolima sve znala i verovala da oni tim pesmama govore o svojoj sudbini i životnom iskustvu… A deo te sudbine bio sam ja negde tamo daleko, daleko od euforije, postrani a u centru zbivanja; zadovoljan što su mi te pesme bar malo produžile mladost… Mene je ta mladost pozivala da joj se pridružim, ali ja sam znao gde mi je mesto i nisam se mešao drukčije osim pesmom – ako su je hteli.
Sada kad se smirila buka i ovacije, buka muzike i ovacije pokreta sledbenika, kad mladi pevaju nešto drugačije pesme na istu temu, kad su moje pesme postale tekstualni anahronizam, kad su se zagubili neki muzičari, i trake, i ploče i dinamika refrena… kad sam ostao sam sa svojim rečima – uviđam da nije bilo uzalud, uviđam da se i ovako ogoljene, bez muzike, ove reči daju izgovarati i da njihov sadržaj ima smisao koji sam im namenio…
Ove pesme su ispunile svoju misiju; bile su hitovi, sad mogu mirnije. Sad one liče na mene, koji sam jedno vreme pristajao da budem igračka; sad one, ovakve, traže novog čoveka koji će u svojoj samoći da ih čita i dopunjava njihov sadržaj svojim sadržajem… A ja ću opet da budem postrani, kao što mi i priliči…
Recenzije
Još nema recenzija.