NA HARTIJSKOM ZADATKU

Za knjigu zarazno duhovitog naslova Na hartijskom zadatku, Teofil je Pančić odabrao svoje književne kritike, kritičke prikaze i osvrte, prvi deo posvećujući domaćoj literaturi (fikciji), drugi onome što bi se, sasvim pančićevski, moglo nazvati fakcijom, dakle tekstovima “nefikcijske” prirode, u trećem delu, naslovljenom “Povodi”, nalaze se tekstovi koji, strogo uzev, ne ulaze u žanr novinske kritike, dok je u četvrtoj celini sakupljeno ono što je izvučeno iz kante za đubre (recycle bin, je l’) i pomalo gadljivo, ali ne manje ubedljivo, razloženo na svoje bezvredne delove. Sakupljeni na jednom mestu tako da tvore knjigu, ovi se tekstovi ulančavaju, podupiru, uzajamno prožimaju i, samo na izgled neočekivano, otkrivaju nešto poput Pančićevog kritičarskog sistema. Nevezan ni za jednu instituciju koja bi ga obavezivala da nešto ili nekome prećuti, ili da piše o nečemu o čemu radije ne bi pisao, potpuno predan samonametnutom hartijskom zadatku, hartijac bez rezerve, on lagano, premda ne i nežno, osvaja prostor slobode za sebe i one koji bi, eventualno, da ga slede.